I katoličke crkve u Hrvatskoj je saopšteno da će dalje ona nastaviti da se bori za neradnu nedelju, bez obzira što je u petak Ustavni sud oborio ustavnost zakona koji je branio i ograničavao rad trgovinskih radnji tog dana.
Dobrotvorna organizacija Hrvatski Caritas (Karitas) koji je u ime crkve pokrenula akciju "Zatvorimo trgovine nedeljom" je objavila da će i dalje zagovarati prava i potrebe stotina hiljada radnika u trgovini, od čega su čak 75 odsto žene, koje staro, ponovno aktualizirano, zakonsko rešenje neadekvatno obezbeđuje i štiti od mogućih zloupotreba.
Zakon o trgovini koji na snagu stupio početkom godine dozvoljavao je rad trgovina samo od juna do oktobra i u decembru, a i to do 14 sati.
Istovremeno je zakon predviđao veliki broj radnji koje su nedeljom mogle da rade, od benzinskih pumpi, cvećara ili prodavnica na pijacama i železničkim i autobusnim stanicama.
Velik broj izuzetaka bio je jedan razlog za odluku sudija, dok je drugi bila ocena da taj zakon ne brani radnike već preči preduzetničke slobode i inicijative.
Ustavnost zakona zatražili su opština Stupnik kod Zagreba i osam trgovačkih lanaca.
Odluka ustavnog suda bila je povod portparolu Hrvatske biskupske konferencije Zvonimiru Anciću da u izjavi za javnost upita da li Hrvaskom vlada vlada ili strani trgovački lanci.
I dok trgovci pozdravljaju odluku, a crkva najavljuje protest, mediji i javnost pitaju se ko će nadoknaditi štetu nastalu tokom protekle primene zakona o neradnoj nedelji.
Procenjuje se da je došlo do smanjenja prometa za 15 do 20 odsto, vrednog milione kuna nedeljno, pa time i smanjenje priliva poreza na dodatu vrednost iz koga se puni državna kasa.
Još bitnije, ko će obeštetiti 2.874 ljudi koji su izgubili posao jer su 1.152 male trgovine kojima je nedelja bila jedina šansa za održavanja poslovanja morale zatvoriti svoja vrata.
Sve inicijative za ukidanje neradne nedelje iz redova vladajućih stranaka ocenjene su kao prljava propaganda pred upravo okončane lokalne izbore .
Mnogi komentatori, međutim, ističu da je vlada u stvari sretna zbog odluke Ustavnog suda jer nije morala da krši sporazum s Crkvom čija joj je podrška trebala za lokalne izbore.
(Tanjug)